ЛЕГАЛИЗАЦИЈА

ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ОБЈЕКАТА

           Закон о легализацији објеката ( Службени гласник Републике Србије“, број 95/2013) ступио је на снагу 01.11.2013.године.

Легализација, у смислу овог закона, јесте накнадно издавање грађевинске и употребне дозволе за објекат, односно део објекта који је изграђен, односно реконструисан или дограђен без грађевинске дозволе, односно који се користи без употребне дозволе.

Поступци за легализацију започети до дана ступања на снагу овог закона по захтевима који су поднети до 11. марта 2010. године, а који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Захтеви и пријаве за легализацију поднети до 11. марта 2010. године, сматрају се захтевима у смислу сада важећег закона.

Легализација објекта у смислу закона врши се по захтеву уз који се прилаже:

1) геодетски снимак;

2) пројекат изведеног објекта у три примерка;

3) доказ о праву коришћења, својине, односно закупа на грађевинском земљишту, односно доказ о праву својине на објекту;

4) доказ о уређивању односа у погледу плаћања накнаде за уређивање грађевинског земљишта;

5) доказ о уплати административне таксе.

Геодетски снимак садржи нарочито: уцртан објекат који је предмет легализације са најмање две тачке предње фасаде објекта (Гаусс-Кругеров координатни систем) и све остале постојеће објекте на парцели, бруто развијену грађевинску површину основе објекта, ознаку катастарске парцеле на којој се објекат налази, спратност, ознаке суседних катастарских парцела, положаје објеката на суседним парцелама, приказ положаја парцеле према странама света, положај места прикључака, трасе подземних инсталација и апсолутне висинске коте.

Пројекат изведеног објекта за потребе легализације породичног стамбеног објекта до 300 m² бруто развијене грађевинске површине садржи нарочито:

1) основе и карактеристичне пресеке објекта;

2) технички извештај;

3) потпис и оверу одговорног пројектанта;

4) сагласност подносиоца захтева на пројекат изведеног објекта.

Као доказ о решеним имовинско-правним односима на земљишту, сматра се:

1) за објекат изграђен на земљишту у својини другог лица правоснажна судска пресуда којом је утврђено право својине на земљишту, коју власник прибави у складу са прописима о својинским односима;

2) за објекат изграђен на грађевинском земљишту – уговор о преносу права коришћења, односно куповини земљишта који је закључен до 13. маја 2003. године и оверен од стране надлежног суда између тадашњег корисника и подносиоца захтева;

3) уговор о куповини објекта или објекта у изградњи оверен од стране надлежног суда, између власника односно корисника и подносиоца захтева;

4) уговор о суинвестирању изградње објекта оверен од стране надлежног суда, између власника односно корисника и подносиоца захтева;

5) правоснажно решење о наслеђивању;

6) правоснажно решење о статусној промени привредног друштва из кога се на неспоран начин може утврдити правни континуитет подносиоца захтева.

Скупштина општине Бабушница је донела Одлуку о критеријумима и мерилима за уговарање висине накнаде за уређење грађевинског земљишта на подручју насеља Бабушница („Скупштински преглед општине Бабушница“, број 17/2013) којом је утврдила попусте приликом легализације објеката као и код редовног поступка прибављања грађевинске дозволе.

За бесправно саграђене објекте за које није покренут поступак легализације, поступак легализације покреће се по захтеву власника, у року од 90 дана од дана ступања на снагу закона.Рок за подношење захтева тече до 29.01.2014.године након кога није могуће више подносити захтев.

Позивају се сви власници бесправно изграђених објеката који нису поднели захтев за легализацију да искористе преостали рок и поднесу захтев за легализацију.
              Сва додатна обавештења у вези легализације као и статус већ поднтих захтева за легализацију могу се добити у Општинској управи општине Бабушница, канцеларија број 30.

            
    
              

Јавна предузећа

Јавно комунално предузеће "Комуналац" Бабушница


Адреса: Ж.Н. Брке 44б
Датум оснивања: 02.12.1998 

тел. 010/386-737

       010/385-364

Web: www.jkpkomunalac.com

 

ПРОГРАМ ПОСЛОВАЊА
РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА ПОСЛОВАЊА

 

ПРОГРАМ ПОСЛОВАЊА

2023.
Друге измене и допуне
Прве измене и допуне
Програм пословања за 2023. годину



РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА ПОСЛОВАЊА

2023.
Извештај о степену услађености планираних и реализованих активности из програма пословања за период 01.01.2023. до 30.09.2023. године
Извештај о степену услађености планираних и реализованих активности из програма пословања за период 01.01.2023. до 30.06.2023. године
Извештај о степену услађености планираних и реализованих активности из програма пословања за период 01.01.2023. до 31.03.2023. године

2022.
Извештај о степену услађености планираних и реализованих активности из програма пословања за период 01.01.2022. до 31.12.2022. године

Ликовна уметност

Винко Димитријевић, рођен 1960. Бави се иконописом, мајсторским писмом и наивним сликарством. Завршио је иконопис 1983 године у Нишу. Учествовао на 90 колективних изложби, а имао је и 6 самосталних. Такође је учествовао на 13 колонија, као и на Бијеналу у Јагодини.
Радомир Ћирић, рођен је 1940. године у Вави. Педагошку академију завршио је у Скопљу. Члан је ДЛУА-Пирот и почасни члан ЛАНС клуба из Новог Сада.Има седам самосталних и преко 80 колективних изложби. Градови у којима је излагао своје слике: Београд, Ниш, Ужице, Сремска Митровица, Сабац, Пирот, Прокупље...Његове слике налазе се у следећим земљама: Норвешка, Италија, Словенија, Бугарска, Македонија и Грчка. Користи технику уља, а тренутно фотомонтажом гради надреалистицке слике. Учесник је многих колонија и добитник великог броја диплома, похвалница, признања и захвалница.
Слађана Младеновић, рођена је 10. 9. 1953. године у Камбелевцу. Завршила је Педагошку академију за васпитаче у Пироту и ради као васпитачица у Бабушници. Сликарством се бави од ране младости, а активно у оквиру Удружења сликара из Лужнице од 1996. године. Члан је Удружења сликара аматера у Бабушници. Учествовала је на више од 15 заједничких изложби и учесник је више колонија.
Биргита Ристић, рођена 16.11.1973. године у Бабушници, где живи и ради као самостални фризер. Сликарством се бави од 1996. године. Учествовала је на колонији у Стрелцу 1997. и 1999., а 2004. на колонији у Звоначкој бањи. Такође је учествовала на 6 заједничиких изложби. Њене теме су слике транзиције, а ради у апстрактном стилу.

Књижевност

Драгослав Манић Форски рођен 1937. у селу Радошевцу, објавио је око 20 књига. Већина њих писана су дијалектом који се користи у Лужници. Познат је по сарадњи са радио Москвом и као добитник Пушкинове награде. Такође је добитник великог броја награда и признања у нашој земљи. Припремио је и свој први роман "Градиште" који обрађује период од 200 година, а радња се дешава у Лужници (као и у скоро свим његовим књигама). У рукопису има јос неколико припремљених књига. Неке од његових књига: Лужницке народне песме, Лужницка народна баштина, Мана Лужницци, Печалбари, Јесен живота, Самовања, Тања (песме за децу), Лутке (приче за децу)...
Вера Цветановић је рођена 17. априла 1950. године у Братишевцу од мајке Гвозденке и оца Миодрага Стојановића. Наставник је српског језика и књижевности у Основној школи "Деспот Стефан Лазаревић" у Бабушници. Бави се новинарством, лектуром и уређивањем књига.Покретач је и уредник школског листа "Ђачке искре" у својој школи и општинског месечника "Лужничке новине". Пише поезију за одрасле и за децу. Песникиња Вера Цветановић је по броју књига најуспешнији песник са овог поднебља. Објављена је у бројним листовима и часописима; заступљена у антологијама љубавне поезије.Објавила је збирке песама "Немирне витице бршљана", "С оне стране дуге", "Огледало запрепашћења", "Стварности магновања", "У загрљају смарагда", "Теодора", "Сунце у очима".
Саша Аранђеловић, рођен 1968. у Бабушници, је објавио два романа: Поглед са висине (1999) и Вечност (2001). Његов први роман је одмах након објављивања ушао у ужи избор за награду "Политикиног забавника" (која се додељује за најбољу књигу године за младе). Обрађује филозофске и психолошке теме. У рукопису има неколико сценариа за позориште и филм.
Горан Ранчић рођен је 1960. године у Бабушници, где и данас живи. Песме је објављивао књижевној периодици. Ово је његова прва књига.
Марија Јовановић рођена је 1990. године. Основну школу завршила је у Бабушници као најбољи ђак у генерацији. Има припремљене две збирке песама, које јос увек не мозе одбјавити због недостатка средстава. Уписала је средњу метереолоску сколу у Београду. Задњих годину дана пише у мањој мери него раније, док је ишла у школу у Бабушницу.