ИСТОРИЈА ОПШТИНЕ

За Бабушничку општину и Лужничку котлину везано је више легенди и народних веровања: 
По једној легенди планина Стол („Столски камен“ или у жаргону „Столски камик“) је добила име због тога што, посматрана из даљине, изгледа као сто (стол).
По другој легенди планина Стол је заравњена јер је својевремено Марко Краљевић стао на ту планину и бацио камен чак на другу планину.
По сличној легенди је Марко Краљевић са суседног брда скочио на „Стол“ и од силине га заравнио. То место одакле је наводно Марко Краљевић скочио се зове „Скоковје“.
По легенди један од извора реке Лужнице у селу Љуберађа нема дно. То место се зове „Комаричко врело“ или „Комарички вир“.На том месту у њега пада вода са висине и извире вода из дубине тако да поред велике дубине вода има неправилно кретање (ковитлање). Осим тога у том врелу (виру) има много растиња тако да се до дна класичним методама не може допрети. Људи су, наводно покушавали, моткама и конопцем на коме је везан камен, да дођу до дна али нису успевали. Прича се да су се ту раније многи купачи удавили због „луде храбрости“ и неопрезности.
Река Мурговица која се у селу Љуберађа улива у реку Лужницу је наводно добила назив по томе што је често мутна („мургава“) (због састава земљишта кроз које протиче ова река се и код малих киша замути). Због погодних природних услова за људски живот, ова област је непрекидно настањена – од праисторијских времена до данас. Археолошки налази показују да је овај терен био насељен још у античко доба, а остаци римских утврђења и путева сведоче да је овде за владе Римљана постојало више насеља. „Лековити извори Звоначке Бање били су познати људима од давнина. И у овој бањи у античко доба извори су били каптирани, а на месту данашње бање постојало је насеље. Од римских бањских насеља приликом раскопавања терена 1903. године пронађени су разноврсни остаци материјалне културе. Откривено је више старих римских базена, патос у једном од њих, једна спомен плоча, остаци цркве и многи римски новци“. Код села Стрелац постоји градић звани Могилика, где је 1906. године пронађена комплетна римска војна опрема, а трагови градића се и данас могу видети. Поред ових постоје и други трагови војничких и других насеља у осталим крајевима Лужнице за које се претпоставља да су из времена Римљана.
За време цара Душана и непосредно после његове смрти, овај крај је био у саставу српске средњовековне државе. Постоје подаци о овом крају за време турске владавине. Касније, у XИX веку, помињу се устанци становништва овог краја против Турака.
За време Првог српског устанка дошло је овде до превирања, јер је у близини Лужнице оперисао лесковачки војвода Илија Стреља са својим устаницима. И касније, све до ослобођења овог краја од Турака 1878. године, било је неколико буна против обесне турске управе.
Лужничани су учествовали у Првом балканском рату, када је погинуло око 250 војника.
У Првом светском рату погинуло је око 468 Лужничана. Неповољни догађаји у другим крајевима Србије довели су до повлачења српске војске из Лужнице. Многи борци из Лужнице напустили су завичај и преко непроходних планина Албаније кренули ка Јадранској обалиУ пробоју Солунског фронта погинуло је 322 Лужничана.
На територији Лужнице у току Другог светског рата погинуло је око 820 људи.

Године 1889. донешен је Закон о општинама који је предвиђао општинску самоуправу, који је омогућавао да општина (мисли се на среску општину) може имати најмање 200 пореских глава, што је омогућило цепање већих јединица на мање општине. На територији среза Лужница (данашња територија општине Бабушница) дошло је до повећања броја општина, тако да је на територији овог среза у периоду од 1899. до 1918. године укинуто 24, а основане су 29 општина (треба имати у виду да је у овом перјоду територију општине Бабушница насељавало више од 40.000 становника).

После Другог светског рата дошло је до извесних територијалних прегруписавања среских општина између суседних среских области, тако да 1950. године Лужнички срез има 53 насеља која се и до данас налазе у саставу општине Бабушница.

Лужнички срез 1960. године (Службени гласник бр. 51/59 од 01.01.1960. г.) постаје општина у саставу Нишког среза. Расформирањем срезова и формирањем међуопштинских регионалних заједница, општина Бабушница чини саставни део Нишког региона.

ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ

Рељеф
Рељеф је брдско-планински и представља део Карпатско- Балканског система насталог у терцијеру.
У рељефу се истиче неколико морфолошких целина ( Лужничка, Звоначка и део Заплањске котлине) и ниске и средње планине са највишим врхом Руј (1704м нв) и најнижом тачком у кориту Лужнице у селу Мезграја (338м нв).
Геолошки састав је разноврстан. Могу да се сретну архајски и палеозоиски шкриљци и магматске стене, мезозојски кречњаци, пешчари и лапорци.У рељефу се посебно истиче Големи Стол (1239 м нв) који припада североисточном ободу Лужнице. Јужна страна је потпуно гола и каменита са сипарима и точилима, док је северна под буковом шумом а источна под пашњацима. За њега се каже да је „вечити стражар Лужнице“ тзв. Лужнички Ловћен који је изграђен од коралских кречњака. Лежи на огромним „резервоарима“ пијаће воде.

Климатске Карактеристике
На територији општине влада умерено континентална клима са варијететом планинске. Клима је под утицајем Азорског антициклона и циклонских активности са Атлантика, Средоземног мора, Егејског мора и нешто мање под утицајем Сибира и Афричког континента.
Средња годишња температура ваздуха је 11^оC.
Релативна влажност ваздуха је просечно око 74%.
Облачност се просечно креће око 6/10.
Годишње се просечно излучи око 607мм падавина.
Инсолација је око 2100 сати.
Доминирају западни ветрови, мање северни и ретко југозападни.

Хидролошке Карактеристике
На хидрографске прилике значајно утичу рељеф, клима, биљни покривач, геолошка грађа и састав тла.
Општина има сиромашну речну мрежу. Воде одлазе у 3 речна слива преко реке Лужнице, Јерме и Коритничке реке. Највећи је слив реке Лужнице чија је дужина 38км.
Геолошка грађа и тектонски склоп условили су појаву већег броја врела и извора ( Љуберашко, Линовско, Сурачевско, Изворско, Проваљеничко, Ресничко, Стрижевачко. Горњекрњинско, Радошевачко, Столско, Кијевско, Раљинско, Валнишко и друга). Врела и извори су различите издашности и један број је приведен намени.
Једини термални извор на територији општине је Звоначка Бања. Термална вода избија из једне пукотине у кречњацима изнад бигровите терасе чија је издашност 9 литара у секунди а температура 28 до 29 ^oC.Вода је изузетно лековита јер садржи разноврсне минерале.

Типови Тла
Захваљујући сложености рељефа, геолошкој грађи, клими, вегетацији и човеку, на малом простору формирао се прави „мозаик“ различитих типова тла.Педолошки покривач чине: гајњаче, смонице, поџоли, црвенице, планинске црнице и алувијална тла.
Бројна испитивања тла су показала да је око 22% земљишта кисело, да је присуство хумуса ниско и ограничено само на Лужничку котлину.Велики проблем представља неконтролисана ерозија тла.

Природна Богатства
На територији општине има лежишта енергетских, металичних и неметаличних сировина. Каменог угља има у Ракити ( утврђене резерве могу да се експлоатишу 50 година).
Уљаних шкриљаца има у реону села Раљин на површини од око 4км2 дебљине око 20 м са 5-7% нафте.
Црвеног боксита има у атару села Радошевца и Калуђерева. Грађевинске глине има у Завидинцу, Извору и Радошевцу. Бентонита има у Завидинцу а украсног камена у селу Раков Дол.
Значајну вредност могу да имају шуме, здрава изворска вода и поједини типови тла.

Општина Бабушница се налази у брдско-планинском реону југоисточне Србије. Захвата Лужничку котлину, део звоначког краја и горње Заплање на површини од 529км2. Граничи се са територијом општина: Димитровград, Пирот, Бела Паланка, Гаџин Хан, Власотинце, Црна Трава, а изласком на границу према Бугарској (у дужини од 16 км) сврстава се у групу пограничних општина. Општина Бабушница је део Пиротског округа. Окружена је пиротском и белопаланачком општином са севера, бугарском границом са истока, власотиначком и црнотравском општином са југа и гаџинханском општином са запада.  Седиште општине је Бабушница, а чини је још 52 села.  Бабушница се налази на магистралном путу М-9 од Лесковца ка Пироту који повезује аутопут Е-75 (ка југу Европе) и аутопут Е-80 (ка истоку Европе). Удаљена је 65 км југоисточно од Ниша, 25 км југозападно од Пирота и 55 км североисточно од Лесковца.

Бабушничка Општина је смештена у долини реке Лужнице и на обронцима околних планина. Река Лужница гради Лужничку котлину која има надморску висину између 470 и 520 метара. Бабушница се налази на 485 метара надморске висине. Лужничку котлину окружује Сува планина на западу, планина Руј на југу и Влашка планина на североистоку. Сува планина почиње од села Љуберађа и протеже се ка северозападу, а највиши врх у Бабушничкој општини је 1535 метара (даље ка северозападу је Трем, 1810 метара). Јужно од села Љуберађа почиње громадна планина Руј са највишим врхом 1706 метара. Ова планина се продужује ка југу у Власинску планину, Чемерник, Бесну кобилу и даље кроз Македонију. Веома упадљив врх источно од Бабушнице је Столски камен са надморском висином од 1239 метара. Он је обронак Влашке планине чији је највиши врх 1442 метара.  Општина Бабушница по свом пространству , заузима укупну површину од 529км2, и протеже се лужничком котлином , обухватајући 53 насеља, између Старе планине, Суве планине, Влашке планина , Руја и Големог Стола, где доминира крашки рељеф и неповољна географска конфигурација, па зато спада у ред брдско-планинских подручја.